sreca....
Sreća... kad god imam priliku ili kad dođem u stadijum nekog dubljeg razmišljanja, tema sreće mi je na pameti... Zašto ne znam ni sama, možda je to nešto što je meni nejasno, nedokučivo, daleko i blisko u istom trenutku, nešto o čemu znam tako mnogo, a tako malo.... Sreća je tako individualna i svakom nešto drugo donosi sreću, tj osećaj zadovoljstva i ispunjenosti koje ljudi karakterišu kao sreću.... Imala sam u planu da uradim neku manju ''anketu'' i na osnovu odgovora ispitanika pronađem ključ za sreću, tj ono nešto što univerzalna sreća.. na žalost to je ostao samo plan, a neke svakodnevne obaveze nisu mi dozvoljavale da se posvetim ovoj temi... mada imala sam priliku da postavim ova pitanja nekim ljudima iz sasvim različitih okruženja, različitih stavova, ljudima čiji se sistem vrednosti razlikuje, onima koji vole da filozofiraju i onima koji daju proste i jednostavne odgovore..... Naravno kako sam i očekivala i odgovori su bili različiti, čak toliko različiti da za jedne sreća predstavlja nešto što druge čini potpuno nesrećnim ili ravnodušnim....
Pitanja o tome da li je sreća dostižna, da li smo srećni i šta nas čini srećnim, da li postoji nesreća u svakoj sreći (ili sreća u nesreći), koje su stvari koje nas i kad smo na vrhu spusti na dno... da li je sreća ostvareni cilj ili sam put i težnja tome, da li je sreća nešto sasvim normalno ili je to posebno osećanje i pitanje kome se i kada sreća dešava i da li postoji srećan kraj... samo su neka od pitanja... a odgovori? pa.... prilično neodređeni... čak ni ja nisam mogla konkretno da odgovorim na ova pitanja, ali dolazim do nekog zaključka da je svako krojač svoje sreće, tačnije nisam saznala ništa novo, posebno.... i pomalo sam se, moram priznati, razočarala.... ne znam zašto ali kao da sam očekivali da će mi nakon ovih pitanja sreća postati jasnija, ali na žalost nije...... dacu vam svoje odgovore na prethodno postavljena pitanja, i očekujem vaše mišljenje o istim....
O dostižnosti sreće zaista ne znam šta mogu da kažem, jer se pojam sreće (osećaja zadovoljstva i ispunjenosti) ne dostiže već dolazi sam po sebi nakon ostvarenja nečeg dugo očekivanog ili nečeg sasvim neočekivanog.... To koliko smo srećni, smatram da ne dolazi samo od nas već i od okruženja u kom se nalazimo, jer ispunjenost na jednom polju ne može dovesti do ispunjenosti ukoliko na svim drugim poljima postoji neka praznina.... Sreća se dešava svima, samo nekima je to osvojen dobitak na bingu, a nekome uspeh bližnjih, sve zavisi od toga šta vas čini srećnim, šta je ono što vam fali pa u datom trenutku dođe kao kec na deset.... Po mom skromnom mišljenju srećan kraj ne postoji.... jer sam kraj predstavlja nešto što nije lepo... tako da.... živeli srećno do kraja života, po mom mišljenju ne postoji... možda bi bilo prikladnije ''živeli su ispunjeno i nakon dosadne svakodnevice imali su bar po jedan razlog da budu srećni'' (Dalje)